Praznik
Petak, 13. oktobar u 18 časova
Obeležićemo SIMHAT TORU - Radost Tore, praznik koji se praznuje poslednjeg dana Sukota. Označava završetak godišnjeg ciklusa čitanja Tore. Ova procedura je u skladu sa idejom da je proučavanje Tore beskonačno.
Simhat Tora, kao poseban praznik, pretpostavlja se da je uveden u Vaviloniji u IX veku, gde se ustalio običaj jednogodišnjeg ciklusa čitanja Tore. Uvođenjem ovog običaja izgubila se i poslednja veza praznika Sukota sa životom prirode i godišnjim dobima. To je još praznik veselja kao u staro vreme, ali sa novim značenjem. Radost više nije bila zbog grožđa i žitarica i poljoprivrednih proizvoda, nego zbog Tore. Senica (suka) i lulav (listovi palme) dobili su novo tumačenje i postali simboli religije.
Krajem Srednjeg veka, uveden je običaj da se na Simhat Tore iznose svici Tore, sa najlepšim, zlatom i srebrom vezenim košuljicama: sa njima se kruži oko oltara sedam puta, uz tradicionalne pesme i igre. Vremenom, Simhat Tora postaje najveseliji dan Sukota.
Na praznik Simhat Tora, posle završetka čitanja poslednjeg dela Tore, počinje odmah novi ciklus čitanja ove knjige. Opšti je običaj da se tom prilikom ukazuje čast dvojici istaknutih ljudi koji se pozivaju na čitanje. Osoba koja završava čitanje poslednjeg dela Tore zove se hatan (mladoženja Tore), a osoba koja počinje čitanje Tore od samog početka, a Tore počinje rečju Berešit (“u početku”), zove se hatan Berešit (mladoženje početka).
Pripremićemo i malo posluženje.
Simhat Tora
