Jom Hašoa
Obeležavanje Jom Hašoa u Jevrejskoj opštini Novi Sad
Dan sećanja na Holokaust obeležili smo projekcijom filma „Hrabro srce Irene
Sendler“ početkom aprila, u društvenoj sali novosadske Jevrejske opštine. U
uvodnom obraćanju, Igor Kronaveter je prisutne upoznao sa kratkim sadržajem filma i istakao da je prikazivanje filma omogućio Mirko Štark.
To filmsko ostvarenje ovekovečilo je lik jedne hrabre žene, koja je ostala upamćena po tome što je spasavala Jevreje u Drugom svetskom ratu. Reč je o Poljakinji Ireni Sendler, mladoj socijalnoj radnici zaposlenoj u gradskoj službi za socijalni rad u Varšavi. Kada je 1940.g. formiran Varšavski geto, ona je nabavljala lažne isprave za one koji su uspeli da se skrivaju van geta. Posebna njena zasluga bilo je spasavanje dece uz pomoć nekolicine pripadnika Pokreta otpora. Izlažući se velikoj opasnosti, decu roditelja zatočenih u getu spasavala je tako što ih je, uz velik rizik, iznosila iz geta da bi ih udomila u poljskim katoličkim porodicama. Podatke o njihovim roditeljima, porodici, kao i podatke o hraniteljima zapisivala je na papirićima koje je čuvala u staklenoj tegli zakopanoj ispod jednog drveta, da bi ta deca mogla da pronađu svoje roditelje posle rata. Zahvaljujući njenoj požrtvovanosti, spaseno je preko dve hiljade jevrejske dece.
O toj hrabroj ženi dugo se ništa nije znalo, sve do kraja devedesetih godina, kada su učenici jedne gimnazije u Kanzasu, SAD, pripremajući se za takmičenje iz istorije, pronašli podatke o njoj. Učenici i njihov nastavnik posetili su tada već vremešnu Irenu Sendler u Poljskoj. Oni su zaslužni za to što je šira javnost saznala za njena hrabra dela. Ireni Sendler je dodeljeno priznanje Pravednika među narodima, a u znak sećanja na tu plemenitu ženu zasađeno je drvo u memorijalnom centru Jad Vašem.
Edita Jankov
Dan sećanja na Holokaust obeležili smo projekcijom filma „Hrabro srce Irene
Sendler“ početkom aprila, u društvenoj sali novosadske Jevrejske opštine. U
uvodnom obraćanju, Igor Kronaveter je prisutne upoznao sa kratkim sadržajem filma i istakao da je prikazivanje filma omogućio Mirko Štark.
To filmsko ostvarenje ovekovečilo je lik jedne hrabre žene, koja je ostala upamćena po tome što je spasavala Jevreje u Drugom svetskom ratu. Reč je o Poljakinji Ireni Sendler, mladoj socijalnoj radnici zaposlenoj u gradskoj službi za socijalni rad u Varšavi. Kada je 1940.g. formiran Varšavski geto, ona je nabavljala lažne isprave za one koji su uspeli da se skrivaju van geta. Posebna njena zasluga bilo je spasavanje dece uz pomoć nekolicine pripadnika Pokreta otpora. Izlažući se velikoj opasnosti, decu roditelja zatočenih u getu spasavala je tako što ih je, uz velik rizik, iznosila iz geta da bi ih udomila u poljskim katoličkim porodicama. Podatke o njihovim roditeljima, porodici, kao i podatke o hraniteljima zapisivala je na papirićima koje je čuvala u staklenoj tegli zakopanoj ispod jednog drveta, da bi ta deca mogla da pronađu svoje roditelje posle rata. Zahvaljujući njenoj požrtvovanosti, spaseno je preko dve hiljade jevrejske dece.
O toj hrabroj ženi dugo se ništa nije znalo, sve do kraja devedesetih godina, kada su učenici jedne gimnazije u Kanzasu, SAD, pripremajući se za takmičenje iz istorije, pronašli podatke o njoj. Učenici i njihov nastavnik posetili su tada već vremešnu Irenu Sendler u Poljskoj. Oni su zaslužni za to što je šira javnost saznala za njena hrabra dela. Ireni Sendler je dodeljeno priznanje Pravednika među narodima, a u znak sećanja na tu plemenitu ženu zasađeno je drvo u memorijalnom centru Jad Vašem.
Edita Jankov
Jom Hašoa
