Gradska biblioteka, Novi Sad
Poštovane i poštovani,
Regionalni naučni centar Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Vas poziva da prisustvujete razgovoru o knjigama Marka Lošonca "Vreme, svest i kompleksnost. Temporalnost u Bergsonovoj i Huserlovoj filozofiji", odnosno, "Slepilo i kapital", koji će se održati u ponedeljak, 3. decembra u 19 časova u Gradskoj biblioteci (Dunavska 1) u Novom Sadu.
Da li su same vremenske strukture vremenskog ili večnog karaktera? Može li se odlučiti da li je vremenitost „subjektivna“ ili „objektivna“? Da li metafore toka i strujanja adekvatno opisuju prirodu vremena? Knjiga „Vreme, svest i kompleksnost” Marka Lošonca traži odgovore na ova pitanja pre svega pomoću Bergsonove i Huserlove filozofije vremena, fokusirajući se na način na koji se vremenitost kao samostvaralačka i kompleksna forma konstituiše. Može se reći da su u pitanju dva autora koji su najviše doprineli konceptualizaciji iskustva vremena u povesti filozofije, ne samo u kvantitativnom smislu, već i u pogledu strogosti i kreativnosti pojmova.
„Slepilo i kapital“ je zbirka filozofskih studija Marka Lošonca napisana povodom 200-godišnjice Marksovog rođenja. Polazeći od nekoliko Marksovih navoda iz „Kapitala“ u kojima se varira motiv slepila, Mark Lošonc razvija čitavu fenomenologiju gledanja pozivajući se na bogatu filozofsku tradiciju od mitološkog poimanja i Platona pa do Žan-Lika Mariona. Svetlost koja zaslepljuje predstavlja glavnu metaforu pomoću koje se konceptualizuje kako logika kapitala, tako i ideologija koja proističe iz nje. Prevashodno je reč o kapitalizmu kao našem svakidašnjem iskustvu koje se koleba između pojavljivanja i ne-pojavljivanja. Slično tome, i lajkovanje kao savremeni pojavni oblik vrednovanja interpretira se kao ideološka praksa iza koje stoje specifični mehanizmi autovalorizacije kapitala. Na kraju, sugeriše se da je Marks uvodio koncepte koji su anticipirali dinamiku kasnog kapitalizma, te da je bio među prvim teoretičarima sistema i kompleksnosti. Interpretirati Marksa na ovaj način između ostalog znači tumačiti ga kao mislioca koji je inspirativan ovde i sada.
O ovim i sličnim pitanjima će se razgovarati povodom knjige „Vreme, svest i kompleksnost. Temporalnost u Bergsonovoj i Huserlovoj filozofiji“ (IFDT – Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2018) i knjige "Slepilo i kapital" (Karpos, 2018) sa autorom Markom Lošoncem (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu), Vladimirom Gvozdenom (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu), Unom Popović (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu) i Draganom Prole (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu), uz moderaciju Marka Konjovića (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu). Srdačno Vas pozivamo da nam se pridružite u ovom razgovoru.
REGIONALNI NAUČNI CENTAR NOVI SAD
Da li su same vremenske strukture vremenskog ili večnog karaktera? Može li se odlučiti da li je vremenitost „subjektivna“ ili „objektivna“? Da li metafore toka i strujanja adekvatno opisuju prirodu vremena? Knjiga „Vreme, svest i kompleksnost” Marka Lošonca traži odgovore na ova pitanja pre svega pomoću Bergsonove i Huserlove filozofije vremena, fokusirajući se na način na koji se vremenitost kao samostvaralačka i kompleksna forma konstituiše. Može se reći da su u pitanju dva autora koji su najviše doprineli konceptualizaciji iskustva vremena u povesti filozofije, ne samo u kvantitativnom smislu, već i u pogledu strogosti i kreativnosti pojmova.
„Slepilo i kapital“ je zbirka filozofskih studija Marka Lošonca napisana povodom 200-godišnjice Marksovog rođenja. Polazeći od nekoliko Marksovih navoda iz „Kapitala“ u kojima se varira motiv slepila, Mark Lošonc razvija čitavu fenomenologiju gledanja pozivajući se na bogatu filozofsku tradiciju od mitološkog poimanja i Platona pa do Žan-Lika Mariona. Svetlost koja zaslepljuje predstavlja glavnu metaforu pomoću koje se konceptualizuje kako logika kapitala, tako i ideologija koja proističe iz nje. Prevashodno je reč o kapitalizmu kao našem svakidašnjem iskustvu koje se koleba između pojavljivanja i ne-pojavljivanja. Slično tome, i lajkovanje kao savremeni pojavni oblik vrednovanja interpretira se kao ideološka praksa iza koje stoje specifični mehanizmi autovalorizacije kapitala. Na kraju, sugeriše se da je Marks uvodio koncepte koji su anticipirali dinamiku kasnog kapitalizma, te da je bio među prvim teoretičarima sistema i kompleksnosti. Interpretirati Marksa na ovaj način između ostalog znači tumačiti ga kao mislioca koji je inspirativan ovde i sada.
O ovim i sličnim pitanjima će se razgovarati povodom knjige „Vreme, svest i kompleksnost. Temporalnost u Bergsonovoj i Huserlovoj filozofiji“ (IFDT – Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2018) i knjige "Slepilo i kapital" (Karpos, 2018) sa autorom Markom Lošoncem (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu), Vladimirom Gvozdenom (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu), Unom Popović (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu) i Draganom Prole (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu), uz moderaciju Marka Konjovića (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu). Srdačno Vas pozivamo da nam se pridružite u ovom razgovoru.
REGIONALNI NAUČNI CENTAR NOVI SAD
Gradska biblioteka, Novi Sad
