Priče iz prošlosti Novog Sada
U ponedeljak, 4.02.2019.g., okupili smo se u lepom broju da obeležimo Dan Grada Novog Sada, prvi februar, uz prigodan osvrt na novu knjigu Zorana Kneževa, pisca, hroničara, publicistu. Pridružio mu se i magistar Darijuš Samii, viši kustos Muzeja Vojvodine. Već su uvodne reči dobrodošlice Edite Jankov i kratko predstavljanje njihovog rada i dela, prisutne veoma zainteresovale za ono što će čuti od autora.
Zoran Knežev je rođen na isti dan kad i Novi Sad, uistinu, dvestotinak godina kasnije. Ali, njegova priča, tako živa, ispričana interesantno sa mnogo detalja i istorijskih činjenica, fotografijama, govori o njegovoj prisutnosti u svim prethodnim periodima kroz pronicanje i upoznavanje istorijskog i geološkog nastanka basena Panonske nizije. Početak priče o Novom Sadu se vidi, ali ne i kraj.
Fotografije iz njegove kolekcije skrivaju posebnu priču, ispričanu sa puno ljubavi,
kao da je svaka lična, porodična, što u neku ruku i jeste. Kao pravi zaljubljenik u svoj grad, kako onaj stari, otet od močvare, odbranjen od mnogih osvajača i, na kraju, otkupljen da zauvek ostane „naš“, svoj, multikulturalni - tako i ovaj moderni koji će postati prestonica kulture 2021.g. Svoju ljubav prenosi na sve: kako na one koji su tu rođeni, a ne poznaju ga dovoljno, tako i na došljake.
Darjuš Samii nam je ispričao da je na prostoru Vojvodine jevrejska zajednica postojala od davnina, kao i sedamdesetak sinagoga, kojih više nema, a o njima svedoče fotografije i crteži. Saznajemo i o velikom naporu i borbi da jevrejska zajednica opstane na ovim prostorima i pored nastojanja da se, zbog svoje izuzetnosti, njeni članovi obesprave, sputaju i dezavuisu. Tek 1867.godine Jevreji dobijaju religijsku ravnopravnost.
Sva pitanja i odgovore o postanku i trajanju Novog Sada možemo naći u knjigama
Zorana Kneževa. Priče iz naše bliže istorije, dugo prećutkivane, preoblikovane i prilagođene trenutku, ispričane od strane živih svedoka sa, obavezno, istorijskom potkom, otkrivaju istinu. U interpretaciji glumice, Maje Brukner, oživeli smo i ona mesta kojih odavno više nema.
Jasna Mozeš
Zoran Knežev je rođen na isti dan kad i Novi Sad, uistinu, dvestotinak godina kasnije. Ali, njegova priča, tako živa, ispričana interesantno sa mnogo detalja i istorijskih činjenica, fotografijama, govori o njegovoj prisutnosti u svim prethodnim periodima kroz pronicanje i upoznavanje istorijskog i geološkog nastanka basena Panonske nizije. Početak priče o Novom Sadu se vidi, ali ne i kraj.
Fotografije iz njegove kolekcije skrivaju posebnu priču, ispričanu sa puno ljubavi,
kao da je svaka lična, porodična, što u neku ruku i jeste. Kao pravi zaljubljenik u svoj grad, kako onaj stari, otet od močvare, odbranjen od mnogih osvajača i, na kraju, otkupljen da zauvek ostane „naš“, svoj, multikulturalni - tako i ovaj moderni koji će postati prestonica kulture 2021.g. Svoju ljubav prenosi na sve: kako na one koji su tu rođeni, a ne poznaju ga dovoljno, tako i na došljake.
Darjuš Samii nam je ispričao da je na prostoru Vojvodine jevrejska zajednica postojala od davnina, kao i sedamdesetak sinagoga, kojih više nema, a o njima svedoče fotografije i crteži. Saznajemo i o velikom naporu i borbi da jevrejska zajednica opstane na ovim prostorima i pored nastojanja da se, zbog svoje izuzetnosti, njeni članovi obesprave, sputaju i dezavuisu. Tek 1867.godine Jevreji dobijaju religijsku ravnopravnost.
Sva pitanja i odgovore o postanku i trajanju Novog Sada možemo naći u knjigama
Zorana Kneževa. Priče iz naše bliže istorije, dugo prećutkivane, preoblikovane i prilagođene trenutku, ispričane od strane živih svedoka sa, obavezno, istorijskom potkom, otkrivaju istinu. U interpretaciji glumice, Maje Brukner, oživeli smo i ona mesta kojih odavno više nema.
Jasna Mozeš
Priče iz prošlosti Novog Sada
