Rimon Centar za proučavanje i promociju jevrejskog nasleđa, Beograd
Prikaz predavanja dr Čedomile Marinković, održanom u Klubu u ponedeljak. Osnovni principi u judaizmu, o kojima je govorila, zavređuju da ih zapamtimo.
dr Čedomila Marinković, Rimon Centar za proučavanje i promociju jevrejskog nasleđa, Beograd
Deset specifično jevrejskih vrednosti, JONS, 18.2.2019.
U moderno doba može se često čuti da Jevrejin kaže kako nije religiozan, ali misli za sebe
da je dobar Jevrejin. Koje su to vrednosti koje se mogu nazvati opšte jevrejskim? Šta je to što danas definiše Jevrejina/Jevrejku, bez obzira na njegovo religiozno usmerenje? Ovde ćemo izneti set specifičnih jevrejskih etičkih stavova, vrednosti i principa koji ne predstavljaju samo strikno jevrejski religiozni zakon (halaha). Ove vrednosti se baziraju na ogromnom korpusu pisanog i usmenog nasleđa počevšio od svetih tekstova, religijske prakse do istorije, običaja, folklora (pesama, poslovica ). Ove vrednosti pomažu Jevrejima da „ne izgube kompas“ u savremenom svetu i društvu a posebno u situacijama koje predstavljaju novinu i etički i moralni izazov kao što su dileme u vezi sa različitim novim oblicima reprodukcije, doniranjem organa, matičnim ćelijama, eutanazijom i sl.
1. PRAVITI RAZLIKU: AVDALA
Jevreji ozbiljno shvataju kalendar. Postoje posebni dani kao što je, najpre, Šabat koji
je jasno odeljen od ostatka sedmice i koji predstavlja najveći praznik, idealan dan, „šator u vremenu“. Osim njega potoje i posebni dani u mesecu kao što je roš kodeš, mlad mesec (početak) svakog jevrejskog meseca. Ovaj dan je, tradicionalno toliko bio važan da žene na taj dan nisu radile te je tako ovaj dan bio svojevrsni ženski praznik. I u bračnim odnosima imamo zapovest o niddah (kada je žena mužu nedostupna mesečno tokom dve nedelje). I u toku godine imamo posebne, izdvojene dane (svi praznici) koji kulminiraju u periodu Strašnih dana (Jamim noraim) – između Roš ašana i Jom Kipura.
Osim toga pojedini periodi životnog ciklusa se takođe jasno odeljuju od drugih, posebno sa verskim punoletstvom (bar odnosno bat micva). Odvajanje, ne mešanje je prisutno i u propisima u vezi sa hranom (ne jedu se mesni i mlečni proizvodi zajedno) ali i u vezi sa tkaninama: vunene i lanene tkanine se ne nose zajedno. Možda ovo odeljivanje-strukturiranje-pravljenje razlike potiče od zahteva da se sačini više ograda oko Tore kako bi se sačuvale miztvot.
2. ČAST: KAVOD
Kavod znači čast, poštovanje, u Bibliji čak i slava (slava Božija). U judaizmu postoji jasna svest da čovek ne živi u društvenom vakumu već da naše akcije imaju konsekvence. Stoga je potrebno da cenimo druge kako bi i sami bili cenjeni.
3. POKAJANJE: TESHUVAH
Rabbi Eliezer je rekao da se treba pokajati jedan dan pred smrt. Kako se taj dan ne zna, potrebno je dakle, stalno se kajati a ne samo jedan dan godišnje na Jom Kipur. Jom Kipur, nam, pak omogućava tzv. „povratak na fabričko podešavanje“, novi početak. Važno je shvatiti da mi nismo gotova tvorevina već da se stalno usavršavamo. Ovakvim shvatanjem dajemo sebi i drugima mogućnost da se promene, da napreduju.
4. NAPRAVLJENI SMO PREMA BOŽIJEM LIKU: TZALEL ELOHIM
Napravljeni smo prema Božije liku ali tako su napravljeni i drugi. Stoga je potrebno je odnositi se prema drugom sa najvećim poštovanjem, bez ponižavanja. Preduslovi za takav odnos su sloboda, nezavisnost i obrazovanje koje podstiče samopoštovanje. Stoga je opšte mesto da se Jevreji više od ostalih naroda angažuju u političkim, dobrotvornim, humanitarnim i volonterskim organizacijama, organizacijama za zaštitu ljudskih prava, prava manjina, prava životinja i uopšte onih čija su prava ugrožena a za povećanje dostojanstva svih.
5. OČUVANJE ŽIVOTA: PIKUAH NEFEŠ
Zdravlje je blagoslov – ide se do ekstrema da bi se sačuvao život. Sve mitzvot lo ta ase (o nečinjenju) npr. za Šabat se suspenduju ukoliko je život ugrožen. Doniranje organa, inače zabranjeno jer se ugrožava celovitost tela, dozvoljava se ali samo ukoliko se odnosi na specifičnu osobu. Putovanje, iako zabranjeno na Šabat, dozvoljava se ukoliko je zbog bolesti, žene koja se poradja ili čak ukoliko je njegov cilj da se praviti društvo nekome u bolnici. Takođe oni koji spašavaju život – bilo medicinski radnici ili vojska su oslobodjeni navedenih micvot.
6. BITI ČOVEK: MENSH (mensh jidiš:čovek)
Pravi Jevrejin je čovek od integriteta, karaktera, časti, koji ima razvijen smisao za pravdu, koji je odgovoran, pažljiv, empatičan, diskretan, žrtvuje se kada je potrebno. Dobar prijatelj je i komšija i spreman je da pomogne, posebno onima koji su u nevolji.
7. SAČUVATI MIR: SHALOM BAYIT
Ovaj religiozni koncept, koji u osnovi reguliše odnose među supružnicima u braku, prenosi se i na širu zajednicu. Određene odluke se moraju donositi ne uzimajući u obzir samo lične interese već iznad svega, očuvanje mira: u porodici, u zajednici. Potrebno je težiti očuvanju harmonije.
8. POPRAVLJANJE SVETA: TIKKUN OLAM
Jevreji su izabrani narod, ali izabrani za to da budu uzor svim ostalim narodima. Stoga je jedna od najvažnijih karakteristika individualno, ali i zajedničko popravljanje sveta. Neki autori idu dotle da govore o tome da je to najvažniji razlog za postojanje Jevreja u svetu. Zato su kog Jevreja razvijene filantropija, dobra dela, davanje cedaka.
9. SAČUVATI NADU: YESH TIKVAH
Potrebno je odupreti se očajanju. Poznato je da su čak i za vreme Holokausta, u logorima postojala pozorišta, orkestri, da su u dečiji logorima u Terezinu npr. postojale likovne sekcije. Nada umire poslednja. U ljubavi, takođe nema očajavanja: postoji razvijeno jevrejsko verovanje u besheret – nekog koje je suđen. Bez obzira na ovu odliku potrebno je biti istovremeno i realističan.
10. SEĆANJE NA PRETKE: Z HUT AVOT
Povezanost sa pretcima se kod Jevreja ogleda najčešće u učenju na njihovim primerima. Jednom godišnje se održavaju pomeni ali se preci poštuju tako što se njihov set vrednosti prenosi drugim generacijama u skladu sa principima L'dor v'dor.
dr Čedomila Marinković
