Praznik
Poštovani članovi,
zabrana okupljanja koja je još uvek na snazi sprečava nas da u prostorijama Opštine svi zajedno obeležimo još jedan praznik - praznik Šavuot. Nadamo se (zaista ima mesta za optimizam) da ćemo naredne praznike koji nam dolaze po kalendaru, velike jesenje praznike, konačno posle gotovo godinu i po dana zabrane okupljanja, obeležiti i proslaviti zajedno u našem hramu odnosno klubu.
Praznik Šavuot zauzima važno mesto u jevrejskom kalendaru. Jevreji u dijaspori obeležavaju ga 6. i 7. dana kalendarskog meseca Sivana (ove godine ponedeljak i utorak, 17. i 18. maj). Praznik ima četiri naziva
- HAG AKACIR (praznik žetve zato što Šavuot pada u vreme žetve)
- HAG AŠAVUOT (praznik sedmica jer počinje da se slavi sedam sedmica od drugog dana Pesaha)
- JOM ABIKURIM (Dan prvina, tog dana su se u Hramove donosili tzv. bikurim hlebovi tj. prvine od novog pšeničnog brašna i kvasca)
- ACERET (od reči "acira" što znači "prekid" budući da se na dan praznika prekidao svaki posao.
- Još jedan naziv postoji za ovaj praznik, a potiče od grčke reči, to je PENTEKOSTE a u prevodu znači "pedesetica" s obzirom da se slavi pedesetog dana nakon Pesaha.
U judaizmu praznik Šavuot označava vrhunac iskupljenja a ponekad se naziva još i Atzaret Pesach (zaključak ili zaključenje Pesaha). Pošto je izlazak iz Egipta trebalo da dovede do otkrivanja na Sinaju, cilj Pesaha jeste davanje Tore jevrejskom narodu - Bog je izveo Jevreje iz Egipta i oni će biti njegov izabrani narod, sveti i odvojeni od paganskih kultura oko njih.
Povodom ovog praznika pripremili smo jedan tekst (koji sledi u nastavku mejla) koji je lak za čitanje a sastoji se iz tri dela
- Primanje Tore
- O pustinji i brojevima (Četvrta knjiga Mojsijeva čije je čitanje započeto ovoga Šabata 15.05.2021)
- Knjiga o Rut
Prema nekim midrašima (rabinskim špekulacijama odnosno tumačenjima) Tora je zapisana na hebrejskom ali Bog ju je na Sinaju istovremeno objavio na sedamdeset različitih jezika (prema nekim rabinskim mišljenjima postojalo je sedamdeset naroda), tako da su je mogli čuti i prihvatiti svi narodi sveta. Ali, oni to nisu učinili - pitali su šta ona sadrži. Jedan za drugim, svi su je odbacili. Jedni su rekli da ne mogu da žive pridržavajući zapovesti „ne ubij“, drugi nisu mogli da obećaju da će se pridržavati zapovesti „ne kradi“. Slična oklevanja pokazali su i ostali. Preostao je samo jevrejski narod, koji nije pitao šta je sadržano u Zakonu, već su odmah odgovorili: Izvršićemo ga!
Mišljenje je da je sav narod čuo Božji glas dok proglašava Deset zapovesti, ali postoji i suprotno mišljenje po kome su čuli samo prve dve, a onda su se toliko silno uplašili da su zamolili Mojsija da bude njihov posrednik, tako da im je Bog preko njega saopštio preostale zapovesti. Opet prema midrašima, anđeli su se odlučno suprotstavili Mojsijevom pokušaju da odnese Toru, tvrdeći da Tora pripada njima, u nebeskim sferama. Međutim, Mojsije ih je snagom dokaza uverio da je Tora potrebnija čovečanstvu nego njima. Ne piše li, rekao je on, u Tori: "Ja sam JHVH, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Egipatske." Jeste li vi bili u ropstvu u Egiptu? Ne piše li, takođe: "Poštuj oca svoga i majku svoju." Imate li vi roditelje da bi vam bila potrebna takva zapovest? Piše još i ovo: "Ne čini preljubu." Zar ima žena na nebu da bi vam se tako nešto moralo zabraniti? Išao je tako od zapovesti do zapovesti sve dok anđeli nisu priznali da su njegovi dokazi čvrsti, te su mu dozvolili da odnese Toru.
Uobičajeno prevođenje reči Tora jeste - Zakon. To je učenje koje je Bog dao ljudima da bi mogli da se ispravno ponašaju. Tora je postojala pre stvaranja sveta, a njenim objavljivanjem čovečanstvu je samo ukazano na izvor mudrosti koji je postojao pre čoveka. Tora je objavljena javno i otvoreno, na mestu na koje niko nije polagao pravo. Da je objavljena u jevrejskoj zemlji, narodi sveta bi mogli da kažu kako nemaju nikakvog udela u tome. Zato je objavljena u pustinji - "svako ko želi da je prihvatiti, neka dođe i neka je prihvati". Smatra se da je Mojsije bio prvi zakonodavac u istoriji čovečanstva a zakonodavstvo vezano za Mojsija, zahvaljujući jevrejskoj Bibliji, izvršilo je uticaj na formiranje pravnih načela mnogih kasnijih naroda, kao i evropske civilizacije.
Pet knjiga Mojsijevih svoje nazive su dobile po prvoj jedinstvenoj reči koja se pojavljuje u svakoj od njih, dok su u hrišćanskoj Bibliji (u čiji sastav ulaze kao deo Starog zaveta) naziv dobile po svom sadržaju, odnosno temi koju obrađuju. Hebrejski naziv četvrte knjige Mojsijeve glasi U pustinji dok je u hrišćanskoj Bibliji njen naziv Brojevi.
O pustinji
Pustinja za jevrejski narod predstavlja granicu između ropstva i slobode (i u fizičkom i u duhovnom smislu), između prošlosti i budućnosti, između izgnanstva i povratka. Činjenica da je Tora data u pustinji pre nego što su Jevreji ušli u Obećanu zemlju značila je da Jevreji i Judaizam mogu opstati i očuvati svoj identitet čak i u izgnanstvu. Tora (Zakon) je došla pre zemlje, ali i nakon što su Jevreji izgubili zemlju, još su uvek imali Zakon. To je značilo da su čak i u izgnanstvu Jevreji i dalje bili narod, da je Bog ostao njihov vladar i da je Savez sa njim još uvek bio na snazi. I bez geografije, Jevreji su imali istoriju. I pre no što su imali zemlju, Jevrejima je data mogućnost da prežive bez nje.
Postoji zanimljiva veza između midbar (hebrejski pustinja) i davar (hebrejski reč). Mnogi narodi nalazili su svoje bogove u prirodi - u kiši, zemlji, u plodnosti, u sezonama poljoprivredne godine. U pustinji toga nema. Jevreji su otkrili Boga u transcendentnosti, iznad prirode, Boga koji se ne može videti, ali se može čuti. U pustinji je praznina i tišina u kojoj se može čuti vanzemaljski glas Onoga-koji-je-iznad-sveta. Kaže se da reč može prebivati samo u tišini drugih reči. U tišini pustinje jevrejskom narodu primarno religiozno iskustvo nije bilo gledanje, nego slušanje.
Rabini nam kažu da je Tora data u pustinji zato što je mudar čovjek poput pustinje. Mudar čovek mnogo zna. Jedna je od osobina mudrog čoveka jeste da je potpuno svestan koliko toga ne zna. I što postaje sve više mudriji, ono što ne zna postaje sve veće, a ne manje. Kako postaje mudriji, shvata da je ukupno njegovo znanje kap u moru onoga što bi tek mogao da zna. Iako u pustinji ponegde može da se nađe neki žbun to je ipak ogromna i pusta teritorija. Takav je i um mudrog čoveka – on ga vidi kao ogromnog i pustog i čeka da se napuni. Što više zna, to više toga ima da nauči. Što više razume, to više sebe doživljava kao pustinju.
O brojevima
Jevrejima je Bog izričito rekao: "Nisam vas izabrao zbog vaše velike brojnosti; naprotiv, vi ste najmanji od svih naroda."
Jedno od tri brojanja jevrejskog naroda u pustinji je glavna tema četvrte knjige Mojsijeve. Upoređujući ova brojanja ne vidi se značajan porast broja pripadnika jevrejskog naroda za 40 godina boravka u pustinji. Čini se da je postojala neka vrsta Božije kočnice na eksploziji jevrejske populacije nakon egzodusa iz Egipta. Jevrejima je zapoveđeno da budu brojni, da se jevrejski narod i njegov duhovni uticaj uvećava u svetu. Ipak, moramo biti svesni da će naša brojnost na neki način uvek biti ograničena i da nikada nećemo postići velike brojke u odnosu na druge velike populacije u svetu.
Pogrom i prisilne konverzije smanjivali su našu brojnost kroz vekove, bili smo desetkovani asimilacijom, mešanim brakovima, svojevoljnom duhovnom predajom, kao i užasnim životnim uslovima zbog siromaštva, loše medicinske pomoći i pritiscima kao progonjene manjine. Pre 75 godina na svetu je bilo 19 miliona Jevreja dok ih je 60 godina kasnije bilo oko 13 miliona. Pola veka nakon Holokausta nismo uspeli da nadoknadimo broj onih koje su nacisti i oni koji su ih podržavali poubijali.
Ipak na svetu još uvek postoje milioni Jevreja - ponosnih Jevreja, Jevreja po izboru i veri. Ali u relativnom smislu na svetu ima tako malo Jevreja. Ta činjenica što na svetu postoji tako malo Jevreja stavlja veliku odgovornost na one Jevreje koji postoje. Svet opstaje zbog nekolicine pravednih, moralnih i dobrih. Naš otac Abraham i naša majka Sara izgrađivali su civilizovani svet putem obrazovanja i primera, iako su u svom svetu bili usamljen par. Razumevanje značaja pojedinca jedno je od glavnih načela jevrejskog verovanja i postupanja. Ishodište dobrog dela jevrejskog ponosa i pozitivne tvrdoglavosti tokom vekova bilo je upravo shvatanje da pripadamo malobrojnima i stoga smo posebni i jedinstveni.
Knjiga o Rut (Megilat Rut)
Običaj je da se na Šavuot čita Knjiga o Rut. Svitak o Rut sadrži četiri poglavlja i govori o tome kako je Rut, po rođenju Moavka, prešla na judaizam. Rut je prabaka kralja Davida i iz te loze će poteći i sam Mesija.
Svitak počinje dolaskom Elimeleha iz Betlehema (Judeja), sa ženom koja se zvala Naomi i dva sina u Moav. U Judeji je u to vreme vladala velika glad a Elimeleh je kao veoma ugledna ličnost bio predodređen da u tim teškim vremenima preuzme ulogu duhovnog vođe. Međutim Elimeleh je napustio svoj narod i otišao u Moav među Moavčane za koje je rečeno: “Neka ne ulazi u zajednicu Gospodnju ni Amonac ni MOAVAC.” (Devarim, Pon. zak., 23:4)
Posle njegove smrti oba sina su se oženila Moavkama (Orpa i Rut), koje su bile iz vrlo uglednih porodica. Jedna od njih, Rut, bila je ćerka moavskog kralja Eglona. Nakon 10 godina oba sina su umrla ne ostavivši naslednike, dakle bez potomstva. Njihova majka Naomi odlučila je da se vrati u svoj rodni grad Betlehem. Na putu su je pratile obe snaje ali kada su došle do granice Moava, Naomi se zahvali snajama na lepom ponašanju prema sinovima i prema njoj, a potom im predloži da se vrate i ostanu u svojoj zemlji. Orpa se vratila, ali Rut joj je odgovorila:
“Nemoj me nagovarati da te ostavim i da odem od tebe: jer kuda god ti ideš, idem i ja, i gde se ti nastaniš, nastaniću se i ja, tvoj narod moj je narod, i tvoj Bog moj je Bog. Gde ti umreš umreću i ja, gde tebe pokopaju, pokopaće i mene. Neka mi Gospod uzvrati svakim zlom i nevoljom ako me što drugo osim smrti rastavi od tebe.” (Rut, 1:16-17)
Tako obe stigoše u Betlehem u vreme kada je počela žetva ječma. Prema propisima Tore vlasnici zemlje su obavezni da dozvole sirotinji da pabirče na njihovim poljima. Tako je i Rut pošla sa ostalom sirotinjom da pabirči kako bi prehranila i sebe i svoju svekrvu, Naomi. Slučaj je hteo da dospe na polje koje je pripadalo Boazu, rođaku njenog muža. Naomi je savetovala Rut da jedne noći pođe na gumno do Boaza i da zatraži od njega da je uzme za ženu. Rut tako i učini. Rekla je Boazu da je udovica njegovog rođaka i da je prema propisu o levijatskom braku dužan da je uzme za ženu. Međutim, u Betlehemu je bio čovek koji je bio bliži rođak njenom pokojnom mužu, ali on odbi da se oženi sa Rut i tako je Boaz pred mnogobrojnim svedocima uzeo Rut za ženu i ona mu rodi sina Oveda. Ovedu se rodi sin Jišaj. Jišaju se rodi David koji postade kraljem Izraela.
Kako je moguće da je Rut bila primljena, budući Moavka, u zajednicu Izraela kada je u Ponovljenom zakonu (23:4) rečeno da je Moavcima zabranjeno da uđu u zajednicu Gospodnju? Rabini su ustanovili da se ova zabrana odnosi samo na Moavce, ali ne i na Moavke (Vavilonski Talmud, Traktat Jevamot, 77a). Zašto se svitak o Rut čita na Šavuot? Knjiga o Rut se čita na Šavuot kako bi se naglasilo da je Tora data kroz patnju i siromaštvo onako kako je bilo i sa Rut kada je postala Jevrejkom - "Tora reče pred Bogom: Ako me budu izučavali bogati, uzoholiće se. Ali kada me siromašni izučavaju, oni znaju da su gladni i ponizni, i neće se uzoholiti.” Tumačenje je i da su Izraelci na Šavuot postali Jevreji upravo primanjem Tore. Prema midrašu, Knjiga o Rut se čita na Šavuot zato što svitak završava genealogijom Davida čija je prabaka sama Rut, a prema predanju David je umro na praznik Šavuot.
Kako je moguće da je Rut bila primljena, budući Moavka, u zajednicu Izraela kada je u Ponovljenom zakonu (23:4) rečeno da je Moavcima zabranjeno da uđu u zajednicu Gospodnju? Rabini su ustanovili da se ova zabrana odnosi samo na Moavce, ali ne i na Moavke (Vavilonski Talmud, Traktat Jevamot, 77a). Zašto se svitak o Rut čita na Šavuot? Knjiga o Rut se čita na Šavuot kako bi se naglasilo da je Tora data kroz patnju i siromaštvo onako kako je bilo i sa Rut kada je postala Jevrejkom - "Tora reče pred Bogom: Ako me budu izučavali bogati, uzoholiće se. Ali kada me siromašni izučavaju, oni znaju da su gladni i ponizni, i neće se uzoholiti.” Tumačenje je i da su Izraelci na Šavuot postali Jevreji upravo primanjem Tore. Prema midrašu, Knjiga o Rut se čita na Šavuot zato što svitak završava genealogijom Davida čija je prabaka sama Rut, a prema predanju David je umro na praznik Šavuot.
U slavu pridošlica
Bog voli narod Izraela i pridošlice podjednako, i pridošlice su jednaki Jevrejima u svemu. Pozitivna je zapovest “Ljubite i vi pridošlicu, jer ste i sami bili pridošlice u zemlji egipatskoj” (Devarim, Pon. zak., 10:19). Takođe nam je zapoveđeno: “Ne tlači pridošlicu" (podsećajući ga na njegovu prošlost) "niti mu nanosi nepravde" (podvaljujući mu) (Šemot, Izl., 22:20). Pridošlice su drage Bogu kao i Šabat. Tora na 28 mesta upozorava da se prema pridošlici treba odnositi s poštovanjem, isto toliko puta ona upozorava protiv kršenja Šabata i idolopoklonstva”
----------------------
Verska sekcija JONS
Izvor - razni tekstovi, uglavnom časopis Divrej Tora
Šavuot
