Ponedeljak, 27. septembar u 18 časova
U ponedeljak, 27. septembra u 18 časova obeležićemo sedmi dan Sukota
-----
Sukot je jevrejski praznik koji se slavi 15-tog dana meseca Tišri po jevrejskom kalendaru.
To je jedan od tri hodočasnicka praznika (pored Pesaha i Šavuota) kada Jevreji odlaze na hodočašće u jerusalimski Hram.
Praznik počinje petog dana nakon Jom Kipura, ozbiljnog duhovnog najsvečanijeg jevrejskog praznika i od njega se veoma razlikuje po načinu praznovanja.
Sukot se praznuje devet dana (u nekim jevrejskim zajednicama praznuje se sedan dana dok se osmi i deveti dan praznuju kao posebni praznici).
Praznično se proslavlja prvi dan (prva dva dana u dijaspori), uz posebne molitve i prazničnu hranu. Ostali dani su poznati kao Hol HaMoed (hebr. polupraznik)
Praznik Sukot ima dvostruki značaj, istorijski i poljoprivredni.
- Istorijski, Sukot nas podseća na četrdeset godina dug period lutanja naroda Izraela po pustinji nakon izlaska iz Egipta (Egzodus), sa namerom da se prisetimo na krhka privremena pokretna staništa (kolibe) u kojima su tada živeli Jevreji.
- Poljoprivredni značaj praznika se ogleda u izražavanju zahvalnosti za jesenju berbu, jer to je i praznik žetve (berbe) koji se ponekad tako i označava, Festival berbe (žetve voća).
Hebrejska reč sukot je množina reči suka koja znači koliba. Propisi o praznovanju Sukota su opširno navedeni u talmudskom traktatu Suka. Zapovest da treba sedam dana stanovati u posebno za to izgrađenoj kolibi se ne može poštovati u potpunosti, uglavnom zbog klimatskih ali i drugih razloga. Izveden je propis da praznična suka može da bude sagrađena u dvorištu pod otvorenim nebom, ali i na terasi ili balkonu. Može da bude sagrađena od bilo kog materijala ali pokrivena treba da je lisnatim granama tako da se neznatno vidi zvezdano nebo kroz lišće. Unutrašnjost suke se ukrašava cvećem ili jesenjim plodovima. Iako propis nalaže da se u suki boravi svih sedam dana, dozvoljeno je da se u njoj uzimaju samo važniji obroci hrane, da se uveče kaže Kiduš nad vinom i da se pojede komad prazničnog hleba. U ortodoksnim zajednicama zabranjeno je van kolibe konzumirati bilo kakvo jelo ili piće, čak i čašu vode.
Sedmi dan Sukota se naziva Ošana Raba. To je poslednji dan obaveze stanovanja u kolibama a naziv je dobio po molitvi Ošana, koja se toga dana čita više puta nego tokom ostalih praznika. Vernici obilaze oko oltara svakog dana Sukota po jedanput, a sedmog dana sedam puta kada se pevaju pobožne pesme, koje se nazivaju Ošanot. Veruje da se na Ošana raba potvrđuje presuda grešnicima, donesena na Roš-hašanu i Jom Kipur.
Dva naredna dana po završetku praznika se nazivaju Šemini Aceret i Simha Tora i predstavljaju zasebne praznike, ali pošto su povezani sa Sukotom, mogu se smatrati i delovima ovog praznika.
ŠEMINI ACERET
Osmog dana Sukota praznuje se praznik Šemini aceret. Toga dana prestaje obaveza stanovanja u kolibama.
Izvorno, reč aceret se upotrebljava u smislu nekog završetka i u prevodu znači prekid. Nekada je postojao običaj da se na taj dan vrši maskir (pomen za mrtve).
SIMHAT TORA
Narednog, devetog dana obeležava se praznik Simhat tora (radost Tore). Sam naziv govori o radosti i sreći jevrejskog naroda što je od Gospoda dobio Toru. Njime se obeležava završetak godišnjeg ciklusa čitanja Tore i započinjanje čitanje novog ciklusa a ova procedura je u skladu s idejom da je proučavanje Tore beskonačno.
Simhat Tora, kao poseban praznik, nije bio poznat ranije a pretpostavlja se da je uveden u Vaviloniji u IX veku, kada se ustalio običaj jednogodišnjeg ciklusa čitanja Tore. Uvođenjem ovog običaja izgubila se i poslednja veza praznika Sukota sa životom prirode i godišnjim dobima. Sukot je ostao praznik veselja kao u staro vreme, ali sa novim značenjem - radost više nije bila zbog grožđa, žitarica i poljoprivrednih proizvoda, nego zbog Tore. Koliba (suka) i lulav (listovi palme) dobili su novo tumačenje i postali simboli religije.
Služba se vrši u hramu. Posle večernje molitve iz aron hakodeša (svetog ormana) iznose se svi svici Tore. Na čitanje se pozivaju svi muškarci koji su prisutni, uključujući i decu. Zatim se čitaju imena članova zajednice kojima će biti ukazana posebna čast - oni se nazivaju hatan tora (na hebrejskom, nosilac časti). Osoba koja se poziva na čitanje poslednjih redova Tore zove se hatan Tora (mladoženja Tore), a onaj koji se poziva na čitanje njenih prvih redova zove se hatan Berešit (mladoženja početka).
Krajem srednjeg veka uveden je običaj da se sedam puta u kružnoj šetnji oko sinagoge nose svici Tore. U svakom krugu menjali su se hatani koji su ih nosili. Pre vraćanja u sveti orman, bio je običaj da se svici Tore premotaju.
Vremenom, Simhat Tora je postao najveseliji dan Sukota.
Verska sekcija
SUKOT
